It’s not just about the absence of noise, but a state of energized calm, where you are present, aware, and focused, allowing you to find peace within the midst of life’s busyness.

Verujem da nas mnogo oseća slično, kao da nam ova brzina i pritisak svakodnevice ne dozvoljavaju da dišemo. Svi bi se rado vratili u neko jednostavnije vreme. Ja bih volela da sam bila tinejdžer kad i moji roditelji. A oni kažu da bi još ranije.

Vode nas šabloni, strahovi, želje, dokazivanja, neznanje. Meni je oslobadjajuće kada nešto naučim i osvestim o sebi. Ne moram više tako da se ponašam, ne moraju više da me pogadjaju i vode iste stvari. Na meni je odluka.

Nekako mi je od malena bilo jasno i prilično upadljivo, koliko smo, u globalu, kontrolisani. Od jednostavnih stvari, kao što je sadržaj na TVu, preko društvenih mreža, preko “političara” koji nam vode zemlju i svet, preko istorije koja se predaje po školama, i stalno menja, hrane koju nam prodaju i sa namerom prave takvu, nezdravu. Pored sve te simulacije u kojoj živimo, i brzine života, koju nekad i sami sebi namećemo, kako naći i sačuvati sebe? Koliko u nama ima naučenih i prihvaćenih šablona, kojih nismo ni svesni? Ko još ima vremena da svaki dan, po malo, dok se vozi u busu ili kolima, razmisli o sebi?

Možda ovo nekome nema nikakvog smisla, i to je sasvim u redu. Ovo su misli jedne anksiozne osobe koja bi volela da je živela u nekom sporijem vremenu. Pre nego što su društvene mreže preplavile sve. U vremenu u kom su stvari možda imale nekog većeg smisla.

Nadam se da će slike iz ove kolekcije terapeutski uticati na vas i probuditi neki mir. Ne onaj prividan, nego onaj koji dođe kada se pogledaš iskreno i kreneš da raščivijavaš ono što nosiš. Sreća je trenutno stanje. Nije psihički zdrav, ili zdraviji, onaj koji se kezi stalno, već onaj koji je u miru sa sobom.

O ovim temama volim da razmišljam, i prodju mi kroz glavu skoro svaki dan. Razmišljajući o svemu ovome imam osećaj da vraćam kontrolu u svoje ruke, i da sam manje na auto pilotu.

Ova kolekcija, posle prve kolekcije SAMOLJUBAV, govori baš o tome. Biti manje na auto pilotu, i biti više u trenutku. Vežbanje prisutnosti, prepoznavanja emocija i svojih reakcija. I kao i uvek, zahvalnost. Na zdravlju, na ljudima koje voliš, na ljudima koji vole tebe, na ukusu kafe, na šetnjama u prirodi, na prepoznavanju trenutka kad shvatiš da si odbacio starog sebe i postao neko malo duhovno bogatiji i jači.

Preporučila bih 2 knjige: The way of Zen / Alan Watts, i Razgovori s Bogom / Neale Donald Walsch. Jedna knjiga dotiče budizam, a druga hrišćanstvo. Religija je skroz sporedna stvar u obe knjige.